Studija objavljena 7. decembra u online žurnalu "Plos One" daje dokaz principa, tj. demonstraciju izvodljivosti prema kojoj se ljudska matična ćelija može inžinjeringom proizvesti u ekvivalent genetske vakcine.

"U studiji 'dokaza principa' pokazali smo da ovaj tip pristupa može da se koristi za inžinjering ljudskog imunog sistema, posebno T-ćelija i da specifično cilja ćelije inficirane HIV-om", kaže vodeći istraživač Scott Kitchen, asistent profesora medicine u Odjeljenju hematologije i onkologije na UCLA.

Ove studije postavljaju temelj za dalji terapeutski razvoj koji uključuje liječenje oštećenog ili defektnog imunološkog odgovora prema raznovrsnim virusima, koji uzrokuju hronične bolesti, ili čak razne tipove tumora.

Uzimanjem CD8 citotoksičnih T–limfocita ("ubice" T-ćelije koje pomažu u borbi protiv infekcije) od osobe inficirane hivom) istraživači su identifikovali molekule poznate kao T-ćelijski receptor, koje vode T-ćelije u prepoznavanju i ubijanju ćelija inficiranih hivom.

Ovih ćelija, iako su sposobne da unište ćelije inficirane virusom, ne postoje u dovoljnoj količini da bi mogle očistiti organizam od virusa. Zbog toga su istraživači klonirali receptor i genetskim inžinjeringom proizveli matične ćelije ljudske krvi, a zatim ih smjestili u ljudsko timus tkivo koje je implantirano u miša, što im je omogućilo da proučavaju reakciju na živom organizmu.

Ovako proizvedene matične ćelije razvile su se u veliku populaciju zrelih, multifunkcionalnih CD8-ćelija specifičnih za HIV, koje mogu ciljati ćelije koje sadrže HIV proteine.

Istraživači su takođe otkrili da T-ćelijski receptori specifični za HIV treba da na jednoj osobi odgovaraju na isti način kao organ koji je transplantiran na tu osobu.

Sljedeći korak je, kako oni kažu, da se naprednijim modelom odredi da li će ovo raditi u ljudskom organizmu, i nadaju se da će proširiti obim virusa protiv kojih se ovaj pristup može koristiti.

Rezultati ove studije pokazuju da ova strategija može biti efikasno oružje u borbi protiv side i drugih viralnih oboljenja.

"Ovaj pristup bi se mogao koristiti za borbu protiv raznih hroničnih viralnih oboljenja", rekao je Jerome Zack, profesor mikrobiologije, imunologije i molekularne genetike i naglasio: "To je kao genetička vakcina".